Odgovori

Mrežni marketing

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

MREŽNI MARKETING

Pitanje:

Esselamu alejkum. Da li je halal ono što se zove mrežni marketing? Da kompanija dodatno plati radniku ako on obuči i uvede nove radnike?

Odgovor:

Alejkumusselam.
Da bi se pojasnio šerijatski status ove vrste poslovanja neophodno je da se pojasni suština i priroda ove vrste kupoprodaje.

Ova vrsta poslovanja se pojavila pedesetih godina dvadesetog stoljeća na Zapadu, a njen začetnik je bio Karl Rihenberg, zatim se poslovanje na ovaj način posebno razvilo u Americi u kojoj se umnožio broj kompanija koje su svoje poslovanje zasnivale na mrežnom marketingu. Parole: “Želiš li da postaneš milioner”, “Vjeruješ li u prave prilike” i slično su ono što je pratilo ovu vrstu poslovanja.

Mrežni marketing, ili na enleskom Network Marketing, ili Multi-Level-Marketing (MLM), ili marketing po preporuci se definiše kao sistem koji koristi preporuke osobe od povjerenja za svrhu poslovanja pri prodaji roba ili usluga. Dok ga drugi definišu kao marketinški program koji svojim učesnicima nudi kupovinu prava upošljavanja drugih učesnika, prodaju proizvoda i usluga uz uzimanje provizije za upošljavanje novih učesnika u mrežu. Ili još jednostavnija definicija: Kupi da bi činio marketing pa ćeš zaraditi.

Dok se prostim narodnim govorom mrežni marketing može opisati sljedećim riječima: Mrežni marketing se sastoji u pridobijanju neke osobe da kupi određenu robu da bi ona pridobila nove učesnike tako što će kupiti robu kako bi takođe oni pridobili druge učesnike, i tako redom, sve što se više povećavaju kategorije učesnika oni koji su na višoj stepenici hijerarhije dobijaju veće provizije koje dostižu velike svote novca. Svaki učesnik koji pridobije novog učesnika poslije njega dobije ogromnu proviziju samim tim što je uspio priključiti nove učesnike koji se uvrštavaju u članove mrežnog marketinga.
Na primjer, ako bi pretpostavili da firma proizvodi sapun koji prodaje po 5 maraka, pa ako bi ona htjela da primijeni ovaj način poslovanja, tj. mrežnog marketinga, ona bi radila sljedeće: ponudila bi da taj proizvod (sapun) da ga kupi neko od mušterija i rekla bi mu: Ako kupiš sapun mi ćemo ti dati priliku da ti vršiš marketing naših proizvoda pri čemu dobijaš proviziju od jedne marke na svakoj mušteriji sa kojom ti dođeš i čak istu toliku proviziju ćeš imati za svaku mušteriju koju pridobije onaj koga si ti uveo u ovu mrežu poslovanja. Tako ova mreža liči na piramidu pri čemu oni koji su na vrhu ima proviziju na svakom učesniku, tj. kupcu koji dođe njihovom linijom.

Što se tiče stava zapadnih država prema ovoj vrsti poslovanja, veoma je zanimljivo da iako je od njih nikla i potekla mnoge zapadne države izražavaju bojazan i upozoravaju potrošače od loših posljedica ovog poslovanja, dok su neke čak svrstale mrežni marketing u komercijalne prevare te ga zabranile. Od pojave ove vrste marketinga sve su veći zahtjevi u Evropi i Americi da se zakonski zabrani ova vrsta poslovanja. Takođe, podignute su mnoge optužbe na sudovima od strane skupine zapadnih ekonomskih eksperata i stručnjaka protiv onih koji propagiraju mrežni marketing.

U ovoj vrsti poslovanja isplivale su na površinu neke nedoumice poput toga da li je istinski motiv mušterija da kupe robu ili im je cilj sticanje provizije a ne mogu je drugačije dobiti osim sa kupovinom robe. Takođe, mnoge mušterije kupuju ogromne količine proizvoda koje prevazilaze njihove potrebe za tim proizvodom, jer im je cilj da sa prodajom tih proizvoda umnogostruče proviziju.

Šerijatski status mrežnog marketinga

Nema razilaženja među savremenim islamskim pravnicima oko dozvole mrežnog marketinga ako u sebi ne sadrži dvije stvari: prva – uslovljavanje kupovine robe da bi se dobilo pravo na učestvovanje u marketingu, tj. pravu na prodaju robe uz sticanje provizije, druga – da sama roba nije od onoga što je Šerijatom zabranjeno, poput alkohola i svinjskog mesa.
Dok se učenjaci razilaze na dva mišljenja oko poznatog u praksi rasprostranjenog oblika mrežnog marketinga čija parola glasi “Kupi da bi činio marketing pa ćeš zaraditi”.
Najveći razlog razilaženja savremenih učenjaka po ovom pitanju je da li je cilj kupovine mušterije roba ili mu je cilj da kupi proviziju.

Prvo mišljenje: da je mrežni marketing haram. Na ovom stavu je većina savremenih učenjaka i ovo je fetva i stav većine islamskih pravnih kolegija i komisija za fetve. Poput Stalne komisije za fetve iz Saudijske arabije i Kolegija islamskog prava iz Sudana, a od eksperata i stručnjaka iz oblasti poslovnih transakcija Sami Es-Suvejlima, Ibrahima Ed-Darira i Alijja Es-Salusa.

Učenjaci ovog stava prilikom analize ove vrste poslovanja posmatrali su je kao zajedničku cjelinu kupovine i dobijanja prava na marketing uz proviziju, a uz to kod njih igra uloga to šta je nijet i cilj mušterije sa tom kupovinom, a to je provizija.
Drugo mišljenje: da je mrežni marketing dozvoljen. Ovo je stav Vijeća za fetve iz Egipta, učenjaka Saliha Es-Sedlana i Ahmeda El-Haddada.
Učenjaci ovog stava prilikom analize ove vrste poslovanja posmatrali su je kao dvije odvojene cjeline, posebno kupovinu a posebno pravo na marketing uz proviziju, a uz to kod njih ne igra ulogu nijet i cilj mušterije.

Dokazi zagovarača prvog mišljenja:

Prvi – da je ova vrsta poslovanja vid kockanja koja je Šerijatom zabranjena jer u sebi sadrži veliki rizik i nepoznat završetak (garer). Po njima je ovo vid kockanja jer roba koja se kupuje nije mušterijin cilj nego je njegov cilj provizija na marketing, pa tako roba gubi značaj i ulogu te se dobija sljedeći oblik poslovanja: plaća se određena svota novca da bi se dobile moguće mnogo veće svote novca, a ovo je čisto kockanje. Jer kupac koji plati robu ne može garantovati da će doći sa mušterijom koja će preko njega kupiti.
Drugi – da mrežni marketing u sebi sadrži obje vrste kamate, tj. i riba fadl (kamata zbog viška) i riba nesi’e (kamata zbog odgode), a nema razilaženja među učenjacima da je kamata zabranjena u obje spomenute vrste. Mrežni marketing sadrži u sebi ribu fadl (kamatu zbog viška) tako što mušterija kupi robu za 10 KM recimo, naravno cilj mu je provizija, a dobije provizije 200 KM, a s obzirom da u novcu teče kamata ovo je vid čiste kamate. Sa druge strane, mrežni marketing u sebi sadrži ribu nesi’e (kamatu zbog odgode), tako što mušterija danas kupi robu, naravno cilj mu je provizija, a nakon određenog vremena dobije proviziju, znači daje novac sada a dobija više novca nakon nekog vremena što je čista kamata zbog odgode.
Treći – ova vrsta poslovanja je zasnovana na nepravednom jedenju imetka ljudi a što je zabranjeno kur’anskim ajetom (En-Nisa, 29). Naime, vlasnici kompanija i firmi koji su naravno na vrhu piramide mrežnog marketinga zarađuju ogromne svote novca sa provizijom i to na račun najnižih slojeva piramide mrežnog marketinga.
Ovom i prethodnim dokazima se prigovara da je mušterija za svoj novac dobio robu te prema tome tu ne može postojati ni kocka ni kamata a ni nepravedno jedenje tuđeg imetka.
Četvrti – mrežni marketing je vrsta komercijalne prevare i obmane u svom temelju i u svojoj robi. Naime, sa ovom trgovinom se pokušava staviti do znanja da je roba cilj poslovanja a u stvarnosti to nije tako nego je cilj provizija. Takođe, mušterije se obmanjuju umišljanjem da će steći i dobiti ogromnu proviziju samim time što će ući u sistem mrežnog marketinga, a uz to se prilikom pridobijanja novih mušterija preuveličava korist ovog poslovanja do te mjere da to predstavlja čistu laž i prevaru.
Dokazi zagovarača koji smatraju da je mrežni marketing dozvoljen:
Prvi – da je osnova u međuljudskim poslovanjima dozvola i ništa od toga nije zabranjeno osim ako nam je došao u šerijatskim tekstovima dokaz koji ukazuje na to, a mrežni marketing je nova vrsta poslovanja za koju nema dokaza da je zabranjena.
Ovom dokazu se prigovara da je mrežni marketing izašao iz ove osnove, tj. dozvole time što u sebi sadrži zabranjeno kockanje, kamatu, prevaru i slično, a svaka ova stvar pojedinačno je dovoljna da se zabrani ova vrsta poslovanja a kamoli kada se sve to sastavi.
Drugi – mrežni marketing je dozvoljen jer je vid posredničkog poslovanja koje je Šerijatom dozvoljeno. Naime, mušterija ima ulogu posrednika između novog kupca i firme i naplaćuju tu uslugu sa provizijom.

Odgovor na ovo je da se dozvoljeno posredovanje razlikuje od ovog u mrežnom marketingu, dozvoljeno posredovanje se ne uslovljava kupovinom za razliku od ovoga drugog.
Treći – novac sa kojim mušterija plaća robu je suština ovog poslovanja a provizija koju uzima kupac je nasuprot njegovog truda i zalaganja u pronalaženju novog kupca.
Učenjaci prvog stava odgovaraju na ovaj dokaz tako što kažu da roba koja se kupuje nije cilj mušterije te ona ne utiče na suštinu ovog poslovanja jer je cilj provizija a roba je samo prekrivač da bi se ovo prikazalo dozvoljenim a ustvari predstavlja trgovačke doskočice i smicalice za koje su nam došli šerijatski argumenti koji to zabranjuju.
Četvrti – uzimanje provizije u mrežnom marketingu se tumači kao uzimanje nagrade za urađeni posao (džu’ale) a koja je dozvoljena u Islamu, pa tako kupac koji dođe sa novom mušterijom zaslužuje da uzme proviziju.

Odgovor na ovo je da postoji razlika između ovoga dvoga jer je provizija u mrežnom marketingu uslovljena kupovinom robe za razlikom od uzimanja nagrade za urađeni posao pri čemu se to ne uslovljava.
Peti – uzimanje provizije potpada pod ugovor opunomoćivanja uz naplatu a što je dozvoljeno.

Ovome dokazu se prigovara sa strane nemogućnosti poistovjećivanja između ove dvije transakcije, jer opunomoćenik prilikom sklapanja ugovora o punomoći ne plaća da bi postao opunomoćenik nego naplaćuje svoj posao shodno kako se dvije strane dogovore.
Odabrano mišljenje po ovom pitanju je prvi stav učenjaka, tj. zabrana mrežnog marketinga, a Allah zna najbolje. Ono što prevagnjuje u ovoj mes’eli je to što su šerijatski propisi zasnovani na većinskom stanju, pa ono što u većini preovlađuje propis se veže za njega. A u mrežnom marketingu u većini slučajeva i ono što preovlađuje kod mušterija je to da njima kupovina robe nije cilj nego im je cilj provizija, pa zbog toga je ispravnije da se obrazloženjima i argumentima koje su naveli zagovarači prvog stava (oni koji zabranjuju) da prednost. Zato se može reći da je mrežni marketing šerijatski zabranjen jer u sebi sadrži kockanje, obje vrste kamata, bespravno jedenje tuđeg imetka i jer je komercijalna prevara. Ve billahi tevfik.

Mr. Zijad Ljakić

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Ukoliko ste primijetili grešku u članku, OZNAČITE TEKST i nakon toga pritisnite tipke na tastaturi Ctrl+Enter.

NA VRH

Spelling error report

The following text will be sent to our editors: