Pokajnici

Aleksandra iz Srbije

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

„Shvatila sam suštinu islama i položaj žene u njemu. Dakle, nikad to ne bih uradila samo zaradi ljubavi prema čoveku, jer ljubav prema njemu može da prođe. Ljubav prema Bogu je večna i neprolazna. U islamu sam skoro četiri godine, i osećam da sam mnogo smirenija i srećnija nego što sam ikada bila.

Studirala sam pedagogiju u Beogradu. Jednog dana sam sa drugom otišla na Elektrotehnički fakultet. Faraž je bio na doktorskim studijama u Beogradu. Odmah smo se prepoznali. Prvo smo se godinu dana družili a onda počeli i da se zabavljamo. U to vreme počeo je mesec posta Ramazan, pa sam imala priliku da gledam Faraža i njegove prijatelje kako pet puta dnevno klanjaju. To me je zaintrigiralo i počela sam da proučavam islam” – priča Vranjanka Aleksandra Ðorđević, koja se udala za Libijca Faraža Abu Seta i već više od dve godine živi u njegovom rodnom Tripoliju.

Sa Faražom se zabavljala četiri godine. A onda je jednog dana kratko saopštio: “Voleo bih da te imam pored sebe ceo život. Moram da se vratim u Libiju i želim da me čekaš. Vratiću se po tebe“. Naravno da je pristala, ali su se, kako to obicno biva, isprečili brojni administrativni problemi, pa se čekanje produžilo na cele dve godine. Aleksandra se vratila kući.

Ubrzo je rasčistila sa sobom, presekla i rešila da postane muslimanka bez obzira na to da li će se venčati sa Faražom ili ne. Jednog dana otišla je sa prijateljima u sarajevsku medresu i preobratila se u islam. Otac Srboljub i majka Ranka složili su se sa izborom svoje najstarije ćerke. Bili su ubeđeni da je to uradila zbog Faraža. Ona je, pak, tvrdila suprotno:

– „Shvatila sam suštinu islama i položaj žene u njemu. Dakle, nikad to ne bih uradila samo zaradi ljubavi prema čoveku, jer ljubav prema njemu može da prođe. Ljubav prema Bogu je večna i neprolazna. U islamu sam skoro četiri godine, i osećam da sam mnogo smirenija i srećnija nego što sam ikada bila. Pronašla sam odgovore na sva svoja pitanja koja su se ticala vere. Svi delovi slagalice su se složili i došli na svoje mesto” – tvrdi Aleksandra.

Posle dve godine Faraž je došao u Vranje da je odvede u Libiju. U Tripoliju je čekala njegova brojna familija i venčanje po šerijatskom zakonu, ali i „obično“ u opštini.

– „Šerijatsko venčanje je bilo u kući. Oboje smo obukli tradicionalnu nošnju. Ja sam sedela, a mladoženja je klečao pred dvojicom sveštenika i odgovarao na pitanja hoće li paziti na svoju ženu u dobru i zlu, da li će joj biti veran i slično. Posle toga usledila je svadba i veselje. Svadba je trajala tri dana. Muškarci i žene sedeli su odvojeno“ – priča Aleksandra.

Na venčanju je sveštenik pitao Aleksandru šta traži u slučaju razvoda, a ona je odgovorila da joj ne treba ništa. Ipak, Faraž je insistirao da uzme sedam kilograma zlata i štednu knjižicu sa 20.000 dolara.

Aleksandra nije promenila ime, ali je prihvatila sva druga obeležja nove vere. Na ulici je stalno pokrivena dželabijom, ogrtačem koji prekriva od glave do pete. Na glavi je obavezna marama.

– „Ispod nosim farmerice i majce. Takva hodam i po kući, ali čim sam napolju ili nam u goste dođu faražova braća više volim da sam opkrivena. Pokrivena žena u Libiji jednostavno dobija više poštovanja“ – kaže Aleksandra.

Ona i Faraž žive u užem centru Tripolija. U dvospratnoj kući sa njima je i Faražova osamdesetogodišnja majka, pošto on kao najmlađi, ima obavezu da čuva roditelje. On inače, ima još četvoricu braće i dve sestre. Svi imaju porodice. Petkom, koji je neradni dan u Libiji, svi se okupe kod kuće i zajedno spremaju ručak, ili odu da roštiljaju u obližnjoj Sahari.

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Ukoliko ste primijetili grešku u članku, OZNAČITE TEKST i nakon toga pritisnite tipke na tastaturi Ctrl+Enter.

NA VRH

Spelling error report

The following text will be sent to our editors: