Slijep i hrom, a želi da se oženi!?

Šejh Abdulaziz el-Aql na svom predavanju pod nazivom „Priče i pouke“, ispričao je slučaj koji se desio njegovom bližem rođaku. Šejh priča: “Bio je to veoma pobožan i bogobojazan insan, bio je hafiz Kur’ana, svi smo ga u porodici voljeli i cijenili. Ali zdravlje ga i nije baš najbolje služilo, od rođenja je bio slijep, hrom u jednu nogu, te niskog rasta. Jednog dana kad mi je bilo negdje oko 27 godina, on me upita: “Sinko, zašto se ne ženiš, polako več zalaziš u godine?“ Moj odgovor je bio kao i kod večine momaka u Saudiji: “Novac, dosta novca koji je potreban za mehr i svadbu, a ja ga nemam.“ A on mi blago reče: “Sinko moj, pokucaj na vrata Allahove milosti, približi se Allahu i Allah te neče odbiti, poslušaj šta se desilo sa mnom…

„Rođen sam u veoma siromašnoj porodici, bili smo najsiromašnija porodica u čitavom selu. Kao što znaš, rođen sam slijep, hrom i niskog rasta, sve osobine koje djevojke ne vole. Kad sam napunio oko 25 godina, u meni se probudila želja za brakom. Otišao sam do oca i rekao mu da želim se oženiti. Kad je otac čuo moje riječi počeo se smijati pa mi je rekao: “Sine, da li si ti pri sebi, za ne vidiš da si slijep, zar ne vidiš da smo siromašni, ko bi želio da ti bude žena, de mi reci?“

Očeve riječi su me pogodile, kao da su u meni ubile svaku nadu da ču nekada postati muž ili otac. Otišao sam do majke i rekao joj isto, ali je njen odgovor bio kao i očev: “Sine, od kud nam novac, ti znaš da smo u dugovima, ti znaš da nam ljudi kojima smo dužni novac, traže da im ga vratimo…odkud.“ Ušao sam u noć, dok sam iščekivao vrijeme noćnog namaza, rekao sam sebi: “Tražim izlaz iz svog stanja od ljudi, a zaboravio sam Gospodara ljudi“.

Ustao sam se kao i obično, klanjao a zatim digao ruke i učio dovu: “Gospodaru moj, govore da sam siromašan, a Ti si me učinio siromašnim, govore da sam slijep, a Ti si me učio slijepim, govore da sam nizak, a Ti si me stvorio niskog. Gospodaru moj, razumijem svoje roditelje koji mi ne mogu pomoči a znam da bi htjeli, oprosti im na tome, molim te Gospodaru! Uzvišeni, Samilosni, Plemeniti, Ti znaš da moja duša žudi za brakom i hairli ženom, molim te podari mi ženu sa kojom češ biti zadovoljan, podari mi brak pun bereketa i blagostanja!“

Dovio sam i plakao, ruke su mi drhtale, srce pred Gospodarom mi je bilo slomljeno, očeve riječi: “Ko če tebe za muža, kad si slijep…“ odzvanjale su mi u mislima. Nakon sabah namaza, zaspao sam i sanjao čudan san. Sanjam da se nalazim na veoma vrućem mjestu, u pustinji, kad odjednom se neba se sputi šator koji je bio nevjerovatne ljepote, zračio je nekom smirenošću. Prilikom spuštanja, šator me je prekrio i osjetio sam hladnoću ali ne pretjeranu, nego prijatnu i ugodnu. Toliko mi je ugodno bilo da sam se probudio i nakon buđenja osjetio sam tu hladnoću u sobi.

Kad je svanulo, otišao sam do šejha u susjedno selo i ispričao mu svoj san a on me upita: “Sinko, da li si oženjen“? Odgovorio sam da nisam. A on mi reče: “Idi u svoje selo i zaprosi najljepšu djevojku, vrata su ti otvorena, san ukazuje insallah na veliko dobro, nemoj sebi da govoriš, ja sam slijep pa ču i tražiti slijepu, ne, traži najljepšu i najplemenitiju djevojku!“ Čim sam otišao od šejha, na um mi je pala djevojka za koju sam čuo da je najljepša u selu, da je iz poznate i ugledne porodice. Otišao sam do oca i rekao mu da ode kod njenih roditelja i da je zaprosi za mene. Ovaj put odgovor je bio žešči nego prvi put, sad je mislio da ga ja provociram.

Odlučio sam da odem sam. Spremio sam se i otišao, pokucao na vrata te nazvao selam, bio je to njen otac. Kad sam sjeo odmah sam prešao na stvar i rekao mu:“Ja sam došao da zatražim ruku vaše kćeri, odlučio sam da se ženim.“ Njen otac me pogleda pa reče:“Želiš moju kčerku za ženu?“ Odgovorio sam:“Da!“ Čovjek se nasmija, potapša me po ramenu i reče: “Dobro nam došao nosioče Kur’ana, dobro došao, može, što se mene tiče može, tako mi ALLAHA SINE; NEČE NAČI BOLJEG OD TEBE, ali bih ja da prvo pitam nju pa da vidim šta ona misli.“

Kad je ušao kod nje, rekao joj je: “Kćeri, sin tog i tog želi te za ženu, jest da je slijep ali je HAFIZ KUR’ANA, IMA ALLAHOVU KNJIGU U PRSIMA, pa šta misliš?“ Djevojka reče: “Oslanjam se oče na Allaha i ako je takav kao što kažeš, pristajem da se udam.“

Nakon sedmicu dana, bila je svadba a Allah mi je sa njom podario brak pun bereketa i potomstva.

Saudin Cokoja