Tri stvari koje su jače od svakog sihra

Šejh Adil el-Mukbil, koji inače radi u službi za praćenje sihirbaza i uništavanje sihra u Saudijskoj Arabiji, a koja djeluje pri šerijatskoj policiji, ispričao je sljedeći slučaj: “Dok sam sjedio u svom uredu, došao mi je vidno zabrinut čovjek. Nakon selama, rekao mi je da mu je sin opsihren te da zna ženu koja mu je napravila sihre, a zatim me je zamolio da pođem sa njim kako bismo taj sihr nekako uništili. Ja sam mu rekao da nisam u mogućnosti da uništim sihr, a on me začuđeno pogleda i upita: “Ti ne možeš da ga uništiš?” Odgovorio sam da ne mogu, a on uporno nastavi: “Brate, znam da možeš i moraš mi pomoći!” Rekao sam mu da sjedne, a onda sam mu se obratio: “Brate moj dragi, nemam ja Musaov, alejhis-selam, štap, nemoj da me primoravaš na nešto što ne mogu, ali ću ti kazati tri stvari koje trebaš uraditi, pa ako ti ove tri stvari ne budu pomogle, uz Allahovu pomoć, onda ti niko ne može pomoći.

Prvo, iskrena dova Uzvišenom Allahu u zadnjoj trećini noći, dijelu noći kad se na dunjalučko nebo spušta naš Gospodar i pita: ‘Ko traži da mu dadnem, ko traži oprosta da mu oprostim?’ Tako mi Allaha, Gospodar se svaku noć spušta i ako Mu se iskreno obratiš, neće te ostaviti na cjedilu.

Drugo, što više čini istigfar tokom dana i noći, jer se prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Ko bude puno činio istigfar, Allah će mu iz svake tjeskobe naći izlaz, riješit će svaku njegovu brigu i dat će mu opskrbu odakle se i ne nada.” (Muslim)

Treće, da li ti ovaj slučaj smatraš iskušenjem i nesrećom? On reče: ‘Da.’ Onda slušaj šta je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Prenosi se od Ummu Seleme, radijallahu anha, da je čula Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: ‘Kojeg god roba pogodi neka nesreća pa kaže: – Allahovi smo i Njemu ćemo se vratiti! Gospodaru, nagradi me za ono što me je pogodilo i podari da ono što iza nje dolazi bude bolje za mene! – takvog će Allah nagraditi i poslije toga mu dati dobro...’ (Muslim, Ibn Madža i Ebu Davud)

Čovjek je izašao i otišao od mene. Nakon pet dana, u moj ured ušao je taj isti čovjek, ali sada je njegovo lice bilo poput punog mjeseca. Došao je želeći da razgovara sa mnom i kada sam pristao, on mi dade znak da ćemo razgovarati dok izađu ostali ljudi iz ureda. Kad smo ostali sami, on izvadi iz džepa neku materiju. Pogledavši je, vidio sam da je to sihr. Onda je i iz drugog džepa izvadio nešto: bio je to drugi sihr. Upitao sam ga da li je dovio, a on mi je kroz plač odgovorio: ‘Šejh Adile, tako mi Allaha, svaku noć oko dva sata sam ustajao na noćni namaz i na sedždi molio Allaha za pomoć. Svaki dan i svaku noć činio sam istigfar, a kad bi mi god naumpao moj sin i njegova bolest, rekao bih: – Allahovi smo i Njemu ćemo se vratiti! – jer sam bio ubijeđen da su to riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i da tako mora biti.

Kad sam prije dva dana ustao na noćni namaz, zazvonio mi je telefon, javio sam se i glas mi je rekao: ‘Ako želiš sihr od svog sina, otiđi do tog i tog mjesta, ima veliki kamen, ispod njega.’ Našao sam sihr i htio ti doći odmah taj dan, ali sam se bojao da ne povjeruješ kako sam tako brzo našao sihr. Drugu noć u isto vrijeme opet je zazvonio telefon i opet mi je isti glas rekao za drugi sihr na drugom mjestu, koji je bio iza moje kuće. Sutradan sam otišao i stvarno ga tamo našao. Evo, sad sam došao tebi da ga ti razvežeš, uz Allahovu pomoć.’”

Na sve ovo šejh Adil je rekao: “Allah zna, možda je ta žena te sihre zakopala sa nekim od svojih pomagača, a onda je Gospodar, zbog tvoje dove i tvog istigfara, odredio da te taj njen pomagač nazove i kaže ti mjesto sihra… Vojske Uzvišenog Allaha ne zna niko osim Njega.”

Saudin Cokoja