Predznaci Sudnjeg dana

Nestanak znanja, zemljotresi, fitne, krvoprolića…

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Ebu Hurejre r.a., prenosi da je Allahov Poslanik s.a.w.s., rekao: „Neće nastupiti Sudnji dan, sve dok znanje ne nestane, dok zemljotresi ne učestaju, dok se vrijeme ne okrati, dok ne učestaju fitne – smutnje i neredi, dok se ubijanja ne prošire na sve strane, i dok dobro ne zabogatite!“ (Buhari)

Nestanak znanja znači umiranje uleme i učenih ljudi koje nema ko zamijeniti u širenju ilma i šeri’atskog znanja. Abdullah b. Amr b. el-‘As, r.a., kaže: čuo sam Allahovog Poslanika, s.a.v.s., kako govori: ”Znanje neće nestati tako što će ga Allah, dž.š., iščupati iz prsa ljudi. Znanje će nestati smrću učenjaka sve dok na Zemlji ne bude nijednog, pa će ljudi za svoje voðe uzeti neznalice, tražit će od njih rješenja, a oni će svojim neznanjem odgovarati, pa će i njih i sebe u zabludu odvoditi!” (Buharija, br. 100.; Muslim, br. 2673.; Tirmizi, br. 2652.; Ibn Madže, br. 52.; Musned Ahmed, br. 6511-6787.; Ibn Hibban, br. 4571.)

U podužem hadisu koji bilježi imam Ahmed, rhm., stoji da je jedan beduin upitao: ”O Allahov Poslaniče, kako će nestati znanje a meðu nama su mushafi, kojima smo se podučili i kojima smo podučili naše žene, djecu i sluge?” Poslanik, s.a.v.s., podiže svoju glavu, zacrvenjevši se od ljutine, pa reče: ”Kukala ti majka! I jevreji i kršćani imaju mushafe – ali se ne pridržavaju nijednog harfa s kojim su im došli njihovi poslanici. Znanje nestaje smrću učenjaka, znanje nestaje smrću učenjaka, znanje nestaje smrću učenjaka!” (Musned, br.22344.; el-Mu’udžem el-Kebir, br.7867.)

Ibn Mes’ud, r.a., kada je Omer, r.a., preselio na ahiret, rekao je: ”Danas je otišlo devet desetina znanja!” (Sunen Darimi, br. 355.; El-Mu’udžem el-Kebir, br. 8808.)

Od Omera r.a., se bilježi da je rekao: ”Smrt hiljade pobožnjaka lakša je od smrti jednog alima!” (Musnedul-Haris, Zeva’idul-Hejsemi, br. 842., 2/813.)

Učestali zemljotresi – je jedan od malih predznaka Sudnjega Dana, koji se već odavno obistinio i to na sve strane zemaljske kugle, koji su vrlo česti, ali i veoma jaki i razorni. Obično se pojava učestalih zemljotresa veže za period nestanka znanja, javnog nemorala i griješenja, brzog protoka vremena, fitne – smutnje, krvoprolića, nerede itd., što je umnogo obilježilo proteklo stoljeće, kako sa razornim zemljotresima tako i sa milionskim krvoprolićima!

Doktor inženjer Ali Mehran Hišam kaže: „Od početka 20 stoljeća pa sve do sada bilo je 50 razornih i opasnih zemljotresa, koja su se desila na svim kontinentima zemaljske kugle, mada je afrički kontinent na neki način bio pošteđen tog velikog broja opasnih zemljotresa koji su snalazili druge kontinente. Slijedi lista sa detaljima najrazornijih zemljotresa posljednjeg vijeka:

  1. San Francisko, Amerika, 18 april 1906.g., 8.3. po rihteru, 503 stradala.
  2. Čile, 16 avgust 1906.g., 8.6. po rihteru, 20 hiljada mrtvih.
  3. Italija, 28 decembar 1908.g., 7.5. po rihteru, nepoznat broj stradalih.
  4. Italija, 13 januar 1915.g., 7.5. po rihteru, oko 30 hiljada stradalih.
  5. Kina, 16 decembar 1920.g., 8.6. po rihteru, 100 hiljada stradalih.
  6. Tokio, 1 septembar 1923.g., 8.3. po rihteru, 100 hiljada stradalih.
  7. Kina, 22 maj 1927.g., 8.3. po rihteru, preko 200 hiljada žrtava.
  8. Kina, 26 decembar 1932.g., 7.6. po rihteru, 70 hiljada stradalih.
  9. Japan, 2 mart 1933.g., 9.8. po rihteru, oko 3 hiljade mrtvih.
  10. Indija, 15 januar 1934.g., 8.4. po rihteru, oko 11 hiljada žrtava.
  11. Indija, 31 maj 1935.g., 7.5. po rihteru, preko 30 hiljada žrtava.
  12. Čile, 24 januar 1939.g., 8.3. po rihteru, 28 hiljada stradalih.
  13. Turska, 26 decembar 1939.g., 7.9. po rihteru, preko 30 hiljada.
  14. Japan, 21 decembar 1946.g., 8.4. po rihteru, 2000 stradalih.
  15. Japan, 28 jun 1948.g., 7.3. po rihteru, 5.131 žrtva.
  16. Akvador, 5 avgust 1949.g., 6.8. po rihteru, 6 hiljada žrtvi.
  17. Indija, 15 avgust 1950.g., 8.7. po rihteru, 1350 mrtvih.
  18. Turska, 18 mart 1953.g., 7.2. po rihteru, 1200 mrtvih.
  19. Afganistan, 10-17 jun 1956.g., 7.7. po rihteru, 2000 mrtvih.
  20. Iran, 2 jul 1957.g., 7.4. po rihteru, 2500 žrtava.
  21. Iran, 13 decembar 1957.g., 7.1. po rihteru, 2000 mrtvih.
  22. Maroko, 29 februar 1960.g., 5.8. po rihteru, 1200 mrtvih.
  23. Čile, 21-30 maj 1960.g., 8.3. po rihteru, 5000 stradalih.
  24. Iran, 1 septembar 1962.g., 7.1. po rihteru, 12230 mrtvih.
  25. Jugoslavija, 26 jul 1963.g., 6 rihtera, 1100 mrtvih.
  26. Aljaska-Amerika, 27 mart 1964.g., 8.4., po rihteru, 131 žrtva.
  27. Turska, 19 avgust 1966.g., 6.9. po rihteru, 2520 mrtvih.
  28. Iran, 31 avgust 1968.g., 7.4., po rihteru, 12 hiljada mrtvih.
  29. Peru, 28 mart 1970.g., 7.7. po rihteru, 66.794 stradala.
  30. Iran, 10 april, 1972.g., 6.9. po rihteru, 5057 mrtva.
  31. Nikaragva, 23 septembar 1972.g., 6.2. po rihteru, 5000 mrtvih.
  32. Pakistan, 28 decembar 1974.g., 6.3. po rihteru, 5200 mrtvih.
  33. Turska, 6 septembar 1975.g., 6.8. po rihteru, 2312 žrtvi.
  34. Gvatemala, 4 februar 1976.g., 7.5. po rihteru, 22778 stradala.
  35. Italija, 6 maj 1976.g., 6.5. po rihteru, 946 žrtvi.
  36. Kina, 28 jul 1976.g., 8 po rihteru, 242 hiljade mrtvih.
  37. Filipini, 7 avgust 1976.g., 7.8. po rihteru, 8000 mrtvih.
  38. Turska, 24 novembar 1976.g., 7.9., po rihteru, 4000 mrtvih.
  39. Rumunija, 4 mart 1977.g., 7.5. po rihteru, 1541 žrtva.
  40. Iran, 16 septembar 1978.g., 7.7. po rihteru, 25 hiljada mrtvih.
  41. Kolumbija-Ekvador, 12sept 1979.g., 7.9. po rihteru.8000 mrtvih.
  42. Alžir, 10 oktobar 1980.g., 7.3. po rihteru, 4500 mrtvih.
  43. Italija, 23 novembar 1980.g., 7.2. po rihteru, 4800 mrtvih.
  44. Jemen, 13 septembar 1982.g., 6 po rihteru, 2800 mrtvih.
  45. Turska, 30 oktobar 1983.g., 7.1. po rihteru, 1300 žrtava.
  46. Meksiko, 19 septembar 1985.g., 8.1. po rihteru, 9500 mrtvih.
  47. Armenija, 7 decembar, 1988.g., 6.9. po rihteru,25 hiljada mrtvih.
  48. San Francisko, oktobar 1989.g., 6.9. po rihteru.
  49. Iran, jun 1990.g., 6.8. po rihteru, preko 50 hiljada mrtvih.
  50. Egipat, 12 oktobar 1992.g., 5.9. po rihteru, preko 500 mrtvih.

(Pogledaj novinski članak el-Džumhurijja, 16.10.1992.g.)

Kod nas je jači zemljotres zabilježen u Crnoj Gori jačine 7 stepeni rihterove i IX stepeni merkalijeve skale. Dogodio se 15. aprila 1979. godine u 07:30 po lokalnom vremenu, petnaestak kilometara od crnogorske obale između Bara i Ulcinja. Potres je trajao deset sekundi, i uglavnom se osjetio duž crnogorske i albanske obale.

Posljedice: Budvanski Stari grad je teško oštećen. Od 400 građevina u Starom gradu samo 8 je ostalo nedirnuto potresom. Zidine i zaštitni bedemi iz 15. vijeka su takođe teško oštećeni. Herceg Novi, najmlađi grad na crnogorskoj obali, takođe je teško oštećen. Dijelovi zidina Starog grada su pali u Jadran. Ulcinjski Stari grad, još jedan crnogorski centar kulturne baštine, je skoro potpuno uništen. Vijekovna Balšić kula u Ulcinju je srušena. Preko 450 sela su sravnjena sa zemljom. Osim toga, mnoga sela u regijama Crmnica, Grabalj, Krajina, Paštrovići su bila u opasnosti da se potpuno sruše. Dalje, u unutrašnjosti, Cetinje, Danilovgrad, Nikšić i Titograd su oštećeni, ali ne teško. Prema izvještaju UNESKO-a iz 1984. ukupno 1.487 objekata je oštećeno, od kojih su skoro polovina domaćinstva, a 42% crkve i svetovni objekti. Trideset posto od ukupno oštećenih objekata je u potpunosti srušeno. Preko 1000 spomenika kulture je oštećeno, kao i hiljade umjetničkih djela i vrijedne kolekcije. Na kraju je ukupno 101 osoba u Crnoj Gori poginula, 35 u Albaniji, a više od 100.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

Abdullah b. Havale kaže: Allahov Poslanik s.a.w.s., stavi dlan svoje ruke na moju glavu pa reče: „O Ibnu Havale, kada primjetiš da je hilafet došao u Svetu Zemlju (Šam), primaknuće se zemljotresi i potresi i krupni događaji. Sudnji Dan će tada ljudima biti bliži od moje ruke na tvojoj glavi!“ (Sahih. Ahmed, Ebu Davud, Hakim)

Shodno navedenom, zemljotresi će bez daljnjeg biti nagovještaj skorijeg nastupa Sudnjeg Dana!

Vrijeme će se okratiti – kako nam to pobliže pojašnjava hadis Muhammeda s.a.w.s., kojeg nam prenosi Ebu Hurejre r.a., a u kojem stoji: „Neće nastupiti Sudnji Dan sve dok se ne okrati vrijeme kada će godina dana postati poput mjeseca, mjesec dana poput sedmice, nedjelja poput jednog dana, dan poput sata, a sat poput jednog lista koji izgori i plane sekundom!“ (Ahmed)

Fitne – smutnje i neredi, propraćene krvoprolićem i ubijanjima, uvertira su Sudnjega dana, shodno predaji od Ebu Hurejre r.a., koji prenosi da je Poslanik s.a.w.s., rekao: „Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša, dunjaluk neće nestati sve dok ne nastupi dan kada ubica ne bude znao čega ubija, niti ubijeni zbog čega je poginuo! Kako to – bi rečeno. Ovladaće heredž – masovna ubojstva, kada će i ubice i ubijeni ići u džehennemsku vatru!“ (Muslim)

Pred nama je popis smrtnosti po ratovima i katastrofama koji pokriva najznačajnije sukobe u kojima je poginuo najveći broj žrtava zabilježenih u ljudskoj povijesti. Navodi su razvrstani po najnižim kao i po najvišim procjenama poginulih, imenima događaja, lokacijama te vremenskim razdobljima. Ove brojke od jedan milijun ili više smrti uključuju i smrti civila od bolesti, gladi i drugih uzroka koji su nastali kao posljedica pojedinog sukoba, kao i smrti vojnika u bitkama te mogući masakri i genocidi.

Proteklo stoljeće su obilježili slijedeći ratovi i stradanja:

  1. Ruski građanski rat – 1917-1921 – između 1.512.824 – 9.000.000
  2. Kineski građanski rat – – 1949. – između 1.000.000 – 3.000.000
  3. Prvi svjetski rat – 1914. – 1918. – između 9.000.000 – 17.000.000
  4. Drugi svjetski rat – 1939. – 1945. – između 40.000.000 – 72.000.000
  5. Korejski rat – 1950.-1953. – između 1.874.000 – 3.500.000
  6. Vijetnamski rat – 1959. – 1975. – između 1.500.000 – 4.000.000
  7. Rat u Afganistanu – 1979. – 2001. – između 1.000.000 – 2.000.000
  8. Drugi sudanski građanski rat – 1983. – 2005. – između 1.000.000 – 1.900.000
  9. Drugi rat u Kongu – 1998. – 2003. – između 3.000.000. – 5.400.000

Pogledaj: https://sh.wikipedia.org/wiki/Popis_smrtnosti_po_ratovima_i_katastrofama

I dok dobro ne zabogatite – što nam potvrđuje predaja od Ebu Hurejre r.a., u kojoj Allahov Poslanik s.a.w.s., kaže: „Neće nastupiti Sudnji Dan, sve dok nezaimate mnogo toliko da ćete imati imetka i mala na pretek, da će se bogataš zabrinuti ko će mu primiti sadaku, koju će ponuditi nekom kome bude smatrao da treba da se poda – na šta će mu on odgovoriti: Nisam u potrebi za tim!“ (Buhari)

Ebu Musa el-Eš’ari r.a., prenosi da je Allahov Poslanik s.a.w.s., rekao: „Doći će vrijeme, kada će čovjek željeti da udijeli sadaku u zlatu ali neće moći naći ikoga ko bi je želio primiti!“ (Muslim)

Harise b. Vehb r.a., kaže: Čuo sam Allahovog Poslanika s.a.w.s., kako govori: „Pohitajte sa dijeljenjem sadake, jer će nastupiti vrijeme kada će čovjek hodati sa svojom sadakom nemogavši naći čovjeka kojem bi je udijelio, kada će mu čovjek reći: Da si mi jučer došao sa sadakom primio bih je, već danas nisam u potrebi za njom!“ (Muslim)

Allahov Poslanik s.a.w.s., opisuje vrijeme pojave Isa a.s., pred Sudnji dan, pa kaže: „Još malo vremena će proći do silaska Isa sina Merjeminog a.s., među vas, kada će zavesti pravdu, polomiti krst, ubiti svinju, povratiti džizju – a imetka – mala i para će biti toliko da niko neće biti u potrebi za njim!“ (Muslim)

Allaha dž.š., molimo da nas sačuva od svih iskušenja i fitni, vidljivih i nevidljivih. Amin.

Priredio: Sead ef. Jasavić – minber.ba

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Ukoliko ste primijetili grešku u članku, OZNAČITE TEKST i nakon toga pritisnite tipke na tastaturi Ctrl+Enter.

NA VRH

Spelling error report

The following text will be sent to our editors: