Htio sam da budem misionar i pozivam muslimane u hrišćanstvo

Ajet koji je ostavio najveći utisak na mene jeste Ajetul Kursija, a tada nisam ni znao da je to bitan ajet u Kur’anu. Bio je lijep jer govori o Bogu koji nema potrebe za snom, i da je Svemoguć. Pa kad uporedim to sa Bogom iz hrišćanstva, vidio sam da je ovako logičnije. U hrišćanstvu, postoji priča o Bogu koji je postao kao čovjek i Jakob se hrvao sa Njim, i pobijedio Ga. Koncept Boga u hrišćanstvu je malo slabašan. Takođe, u Bibliji se govori kako je Bogu potreban odmor ili san. Pa tako kad sam pročitao ove ajete, ostavili su utisak na mene…

Moje ime je Toni, dolazim iz Kanade. Imam 33 godine i završio sam informacione tehnologije.  I hvala Allahu, musliman sam. Prije islama, bio sam hrišćanin baptista. Oduvijek sam vjerovao u Boga, ali nikada nisam razumio kako mogu postojati tri dijela u jednom ili nešto poput toga. Onako kako me je crkva učila. Takođe, bio sam zbunjen ko je Isus zapravo, jer neki hrišćani kažu da je on božiji sin, neki hrišćani kažu da je on Bog, tako da me je zbunjivao takav koncept Boga.   Prvi put kad sam čuo o islamu jeste dok sam bio u kolima. Vozio sam ka poslu, imao sam možda 16 godina. Slušao sam hrišćansku radio stanicu. Govorili su da muslimani obožavaju mjesec, crni kamen i poslanika Muhameda.  I da su muslimanu veoma nasilni, agresivni, da je islam religija terora i slične stvari. Zbog svega toga, odlučio sam da postanem misionar kako bih privukao muslimane hrišćanstvu. Ovo me je navelo da mnogo učim, čitam Bibliju, i dok sam je čitao, primjećivao sam da se poslanici mole licima na tlu. Vidio sam da je Isus postio. Mnoge stvari, da Biblija priča o ženama koje nose hidžab i nikab. Postao sam radoznao jer sam znao da muslimani ovo rade, a hrišćani ne.

Odrastao sam u hrišćanskoj porodici, veoma tradicionalnoj, i naučili su me, da kada hoću da se molim, treba da spojim dlanove i gledam put neba, ka Bogu. Mislio sam da sve ove stvari moraju biti u Bibliji, a bio sam veoma mlad, svi drugi su me učili šta treba da radim. Pričali su o ovakvom načinu molitve. Od tog trenutka, odlučio sam da sve naučim samostalno, jer je bilo mnogo pogrešnih mišljenja koja sam vidio na TV-u i radiu. Pomislio sam da je najispravnije da sam dođem do znanja, a ne da se oslanjam na druge izvore. Htio sam da zaboravim sve što sam naučio i da krenem iz početka, da naučim iz pravih izvora. Možda je u pitanju bila samo radoznalost.

Postoji još nešto veoma interesantno u vezi Biblije, veoma značajno. Govori o poslaniku koji će doći posle Isusa. To mi je bilo veoma interesantno. Iako većina ne želi tako da protumači te citate, tako nisu naučeni, ali ako pogledaš – tu je. Na primjer, ako pročitaš Psalme, vidjećeš da piše:  “A pruži li se knjiga nekomu koji ne zna čitati i kaže li se: Čitaj to!, on odvrati: Ne mogu čitati.”  Pa ko je onda ovo? Zapanjujuće.  Prvi put kada sam čuo Kur’an je kada sam bio malo stariji, u kasnim tinejdžerskim godinama. To sam gledao na CNN-u, prikazivali su kako se muslimani mole. Tada sam prvi put čuo učenje Kur’ana, i bilo je tako predivno. Nisam mogao da vjerujem koliko je lijepo. Zasuzile su mi oči, bilo je divno.

Jednog dana sam otišao u džamiju, htio sam da uzmem kopiju Kur’ana, i tada sam upoznao muslimana u stvarnom životu, a ne samo preko TV-a i interneta. Upoznao sam imama koji je bio iz Somalije. Dao mi je prevod Kur’ana, i rekao mi je da ako želim, mogu da sjednem pozadi i gledam dok oni klanjaju, jer je bilo vrijeme pred akšam. Sjeo sam pozadi i slušao ga. Tako je lijepo učio, bilo je predivno. I bio je jako fin čovjek. Dao mi je kopiju Kur’ana besplatno, na engleskom i arapskom.  Ajet koji je ostavio najveći utisak na mene jeste Ajetul Kursija, a tada nisam ni znao da je to bitan ajet u Kur’anu. Bio je lijep jer govori o Bogu koji nema potrebe za snom, i da je Svemoguć. Pa kad uporedim to sa Bogom iz hrišćanstva, vidio sam da je ovako logičnije. U hrišćanstvu, postoji priča o Bogu koji je postao kao čovjek i Jakob se hrvao sa Njim, i pobijedio Ga. Koncept Boga u hrišćanstvu je malo slabašan. Takođe, u Bibliji se govori kako je Bogu potreban odmor ili san. Pa tako kad sam pročitao ove ajete, ostavili su utisak na mene. Pomislio sam: koji je onda Bog istinit? Da li je Bog slabašan ili Svemoguć? Očigledno, morao sam se povesti za logikom.

“Oni govore: Budite jevreji, odnosno hrišćani, i bićete na pravome putu! Ti reci: Ne, mi smo vjere Ibrahimove, koji je ispravno vjerovao, on nije nikoga Allahu ravnim smatrao.” Ovi ajeti su uticali puno na mene, bili su osnova moje promjene vjere, jer ne možeš protiv logike. Svaki jevrej, hrišćanin, ili bilo ko drugi treba da pogleda ka Abrahamu, jer je on “otac monoteizma”, kako ga učenjaci zovu. Abraham je došao prije svih religija. Nije bio jevrej jer je došao prije judaizma. Nije bio hrišćanin jer je došao prije hrišćanstva. Tako da su ove stvari imale jak uticaj na mene.

Takođe sam volio dio odmah na početku sure Bekare: “Ovo je knjiga u koju nema nikakve sumnje.” Djeluje nepokolebljivo, snažno. Sastao sam se sa onim imamom iz Somalije nekoliko puta. Dolazio sam mu sa svojim pitanjima koja sam zapisivao dok sam čitao Kur’an. Učio sam, slušao debate Ahmeda Didata i ostalih, gledao sam klipove na jutjubu, predavanja i slične stvari. Došao sam do tačke kada sam znao da je ovo istina. Otišao sam da se nađem sa prijateljem, tim imamom, i imao sam par poslednjih pitanja. Zatim sam mu rekao: “Želim da postanem musliman.” On je bio jako srećan. Bio sam malo nervozan da budem iskren, ali sam osjećao da činim pravu stvar. Mislio sam o tome jako dugo vremena, mnogo sam istraživao.

Kada sam posvjedočio, osjetio sam se smireno, opušteno, osjetio sam mir, bio sam srećan zbog svoje odluke. Imam je rekao svima da dođu i čestitaju mi. Oni su bili tako srećni što sam postao musliman. To nisam očekivao, nisam očekivao takav nivo radosti i uzbuđenja u njihovim srcima kada vide nekog ko se vratio islamu. Roditeljima sam o svom prelasku na islam rekao preko mejla, jer sam htio da im saopštim tu vijest na lakši način. Mislio sam da je mejl bolji način za to, nego da im uživo kažem, jer ovako imaju više vremena da razmisle, smire emocije, i slično. Rekao sam im da sam prešao na islam, da vjerujem da je to istina, da postoji mnogo zabluda, kako me ne bi osuđivali zbog ovoga, i da budu otvorenog uma. Bili su šokirani. Nisu bili srećni s ovim, ali su rekli da sam i dalje njihovo dijete, da me vole, da je to moja odluka, odrastao sam, mogu da mislim za sebe.

Nakon što sam prešao na islam, napravio sam internet stranicu, čiji cilj je da razjasni zablude i pogrešna mišljenja, jer prije mog prelaska na islam, imao sam mnogo pogrešnih mišljenja, mnogo stvari koje nisam znao, mnogo toga sam mislio o islamu, a za šta se ispostavilo pogrešno.  Što se tiče mog odnosa sa Kur’anom danas, volim da ga slušam, i možda nisam dobar u pamćenju, i učim veoma sporo, ali za mene je veoma interesantno. To je nešto sa suštinom. Čisto je i dira u srce.

Nema prisile u vjeru, tako da ne mogu da ti kažem: “Moraš postati musliman!” ovo ti ne mogu reći, jer Allah kaže u Kur’anu: “U vjeru nema prisile” Mi ne možemo prisiljavati ljude. Samo želim da kažem, dobrodošli ste da učite, pitate, stupite u kontakt sa lokalnom džamijom. Gotovo sam siguran da ako niste do sad imali kontakte sa muslimanima, imate mnogo pogrešnih mišljenja, a sve to će biti razjašnjeno. Čak i ako ne želiš da pređeš na islam, to je u redu, ali budi slobodnog uma, razmisli o stvarima, ne žuri. Budi siguran da je to prava odluka za tebe.

Preuzeto sa klipa: https://youtu.be/PEtdC8iJ53Y

Prevela i za NUM pripremila sestra I. M.