Odgovori

Pet pitanja i odgovora o namazu (mr. Senaid Zaimovic)

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

1. Da li je ispravno da zena, cineci sedzdu, dodiruje laktovima koljena i patos?

Odgovor:

Cinjenica je da mnogi klanjači dok čine sedzdu svojim laktovima dodiruju koljena ili patos. Zenama se takav način praktikovanja sedzde kod nas preporučivao s obrazložzenjem da njihova sedžzda treba da se razlikuje od sedzde muskaraca. Naravno da je pogrsešno praviti razliku u načinu činjenja sedzde izmedu muskaraca i zena.

Poslanik s.a.v.s. je rekao: “Budite smireni dok činite sedzdu i nemojte spustati svoje podlaktice na tle oponasajući tako psa. (El-Buhari, Muslim, 4/178-179/498) Ovim hadisom se direktno zabranjuje spustanje laktova na tle ili na koljena. U drugom hadisu Poslanik s.a.v.s. je rekao: “Kada činite sedžsdu, spustite dlanove a dignite laktove”. Muslim, 4/176/494)

Iz tekstova hadisa se jasno vidi da ne postoji razlika u načinu činjenja sedzžde izmedju zžena i muškaraca. I jednima i drugima je naredjeno da ne spuštaju laktove na pod ili na koljena jer na taj način oponašsaju psa.
_______________________________________

2. Da li je ispravnije zikriti poslije farza ili poslije sunneta na kraju namaza?

Odgovor:

Naravno da mozete uciniti zikir i poslije klanjanih sunneta nakon namaza i za to necete imati grijeh osim sto cete sada vi ostati bez nagrade koja je obecana za slijedjenje sunneta Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u propisanom terminu cinjenja zikra.

Sunnet je da se napravi razlika izmedju farza i sunneta i ona se pravi time sto se izmedju njih uci zikir i ajetul-Kursijja. Poslanik s.a.v.s. je rekao: Ko na kraju svakog propisanog (farz) namaza prouci ajetul-kursijju bit ce u Allahovoj zastiti sve do narednog namaza.
********************************************

3. Kako se klanjaju cetiri rekata sunneta? Da li se klanjaju dva + dva ili kao podnevni farz?

Odgovor:

U jednom hadisu stoji da je Poslanik s.a.v.s. klanjao cetiri rekata ikindijskog sunneta prekidajuci ih sa selamom nakon dva rekata. (Ibnu Madze) U drugom hadisu stoji da je Poslanik s.a.v.s. nikada nije ostavljao cetiri rekata podnevskog sunneta prije farza. (El-Buhari)

Dakle, Allahov Poslanik s.a.v.s. je klanjao cetiri rekata sunneta na dva nacina; nakon dva rekata bi predavao selam, ili bi sa jednim selamom klanjao cetiri rekata. Obadva nacina su navedena u sunnetu, s tim da kada se radi o sunnetima, bolje ih je klanjati dva rekata sa selamom, nego li cetiri. Poslanik s.a.v.s. kaze: Nocni i danjski sunnet namazi su dva po dva. (Ebu Davud) Posto nema zabrane o klanjanju cetiri rekata sa jednim selamom, dozvoljeno je klanjati ih i na takav nacin.
**********************************************

**********************************************

4. Da li dvije zene ili muz i zena cine dzemat?

Odgovor:

Dzematom se smatra broj od dvije osobe pa nadalje, svejedno radilo se o muskim ili zenskim osobama. Prema tome, dvije ili vise zena mogu klanjati u dzematu kao i da jedna od njih predvodi dzemat. Uvjet je da zena koja klanja kao imam ostalim zenama bude u istom saffu zajedno sa zenama i ne smije ici ispred njih. Aisa r.a. je predvodila zene u namazu i stajala zajedno sa njima u saffu. Ummu Selema je to isto radila. Poslanik s.a.v.s. je Ummi Selemi postavio muezzina i naredio joj da predvodi svoje ukucane u namazu.

U slucaju da dzemat cine i muskraci i zene, zena ne moze biti imam u mijesanom dzematu. Ako dzemat cine muz i supruga, muz ce biti imam i to se racuna dzematom. Od Ebu Hurejre, r.a. se prenosi da je Allahov Poslanik rekao: Ko ustane u toku noci, probudi svoju suprugu i budu u dzematu klanjali dva rekata, bice upisani medju one koji Allaha puno spominju. Muskarcu nije dozvoljeno da napusta dzemat u dzamiji kako bi klanjao sa svojom suprugom pod izgovorom da je i to dzemat.

Dzemat sa svojom suprugom dolazi u obzir onda kada nema mogucnosti da se ode u dzamiju ili ga je prosao namaz u dzematu dzamije. Dozvoljeno je da muskarac ukoliko je sam bude imam zenama. Ubejj b. Kab je dosao Poslaniku s.a.v.s. i rekao: Ucinio sam nesto Poslanice. Sta si ucinio? Sa mnom su bile zene u kuci. Rekle su mi: Ti znas uciti Kur’an a mi ne ucimo. Klanjaj nam. Klanjao sam osam rekata i vitr. Poslanik je usutio. Njegova sutnja za nas je znacila odobrenje.
***********************************************

5. Kada u namazu mozemo ciniti sehvi sedzždu?

Odgovor:

Ko se u namazu zaboravi, pa iz zaborava klanja jedan rekat višse ili učini jednu sedzždu visše nego što je propisano i tome slično, vadžzib mu je – da bi ispravio navedeni propust – na kraju namaza učiniti još dvije sedzžde, prije ili poslije predavanja selama. Isto tako, ko iz zaborava izostavi neki od pritvrđenih sunneta, učiniće sehvi sedžzdu prije nego što preda selam. Tako se, na primjer, onaj ko iz zaborava preskoči prvo sjedenje u namazu (ettehijjatu) i sjeti se da ga je preskočio tek na kraju namaza, ili se sjeti kada je već ustao na treći rekat, neće ponovo vraćati na sjedenje, već će umjesto toga, prije selama učiniti sehvi sedzždu i tako ispraviti spomenuti propust.

Isto tako, onaj ko preda selam prije nego što je namaz potpuno završsio, pa se toga, sjeti neposredno nakon predanog selama, ne mora namaz ponavljati ispočetka, nego će upotpuniti ono što je propustio i nakon predanog selama učiniti sehvi sedžzdu. Osnov za ovakav stav nalazimo u postupku i riječima Allahovog Poslanika s.a.v.s. koji je, „kad su mu rekli da je predao selam nakon dva rekata, ustao, upotpunio namaz i nakon predanog selama, učinio sehvi sedžzdu“. (Buhari i Muslim)

Također, se pripovijeda da je jednom drugom prilikom, Allahov Poslanik s.a.v.s. poslije drugog rekata, preskočivši prvo sjedenje ustao direktno na treći rekat i da je prije selama učinio sehvi sedždu, dodavši kasnije: „Kada neko od vas u namazu posumnja; da li je klanjao tri ili četiri rekata, neka odbaci sumnju tako što će za osnovu uzeti ono u što je siguran (a to je manji broj), a potom, prije selama, neka učini sehvi sedždu. Ako u takvom slučaju bude klanjao pet (umjesto četiri) rekata, to će mu biti šefaat za njegov namaz, a ako bude klanjao četiri, tačno koliko i treba, to će ostaviti šsejtana pokunjena nosa.“ (Muslim)

Onaj ko kao muktedija za imamom zaboravi nešto u namazu, neće učiniti sehvi sedžzdu, jer klanja za imamom. Za razliku od toga, zajedno sa imamom će učiniti sehvi sedzždu, u slučaju da imam nešsto pogrijesši. Ovo zato što je ispravnost njegovog namaza vezana za ispravnost imamova i što je vadžzib slijediti imama. Dokaz za to je činjenica da su i ashabi r.a. zajedno sa Poslanikom s.a.v.s. činili sehvi sedzždu, kada bi je on učinio. (Et-Tirmizi)

Dakle, sehvi sedžzda se čini u slijedećim slučajevima:

– ako preda selam prije nego upotpuni namaz,
– ako klanja višse rekata nego što je propisano,
– u slučaju da se zaboravi sjesti na prvom ettehijjatu,
– ukoliko se zaboravi jedan od pritvrđenih sunneta namaza,
– u slučaju sumnje po pitanju broja klanjanih rekata u namazu.

Na pitanja odgovorio mr. hf. Senaid Zaimovic – www.muslimanka.net

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Ukoliko ste primijetili grešku u članku, OZNAČITE TEKST i nakon toga pritisnite tipke na tastaturi Ctrl+Enter.

NA VRH

Spelling error report

The following text will be sent to our editors: