Čuvaj svoju osamu
San šejha Muhammed Hassana…
“Allah me je počastio da vidim u snu Imama Ahmeda. Nisam sa njim razgovarao, već sam ga samo gledao. To je bilo u pustinji u gradu Qassimu (ulemanski grad u Saudijskoj arabiji). Tu se nalazila velika skupina ljudi, Allah zna koliko li ih je samo bilo! Ja sam govorio: “Ko je ovo?” Kažu mi: “Imam Ahmed – Imam ehlus-sunneta.” Stajao je tu i bio je najviši od svih ljudi. Nosio je odjeću čiji su rukavi bili kratki a njegove ruke kao da sad gledam, imao je duge prste. Ljudi se razmaknuše i napraviše put da prođem, pa dođoh do njega i nisam ništa progovarao. Uzmem ga za ruku i poljubim je. Ono što je čudno jeste da je on to mrzio, ali nije povukao svoju ruku od mene. Počeo sam da plačem a moje suze natopiše njegovo ruku. Dobro se sjećam njegovih vene na rukama, kao da je sada preda mnom. Pogledam u njega gore visoko, rekao sam u sebi, posavjetuj me, reče mi samo dvije riječi braćo moja, Allah da nas okoristi sa njima: “ČUVAJ SVOJU OSAMU (sa svojim Gospodarom)!” Riječi, nadam se da će nam koristiti! “ČUVAJ SVOJU OSAMU!”
Ja kažem, kad bi svako od nas uzeo jedan vremenski period svaki dan u kojem bi se osamio sa svojim Gospodarom, u kojem bi se osamio sa svojom dušom, daleko od svoje porodice, svoje žene, svoje djece, svojih učenika, satelitskih kanala. Odredi sebi sahat vremena sa svojim Gospodarom, a ja ću vas obradovati da će te naći tragove tog jednog vremenskog perioda, makar on bio mali (20, 30, ili, 45 min.) u svome govoru, u svojim pogledima, u svojim djelima, u svome ponašanju, u svome moralu sa drugim stvorenjima širokih prsa.”
(Šejh dr, Muhammed Hassan, šefahullah)
(Preveo: Amir Duraković)
Ukoliko pronađete gramatičku grešku, OZNAČITE TEKST i prijavite tako što ćete pritisnuti Ctrl+Enter kada je tekst označen.
