Jemenski pobožnjak i Hadžadž

Tavus ibn Kejsan, jedan od učenika ibn Abbasa i muhadis je rekao: „Ušao sam u Harem (Mekku) da obavim umru i kad sam završio klanjao sam dva rekata kod mekami Ibrahim a potom sjeo. Okrenuo sam se da gledam ljude u džamiji kad spazih grupu ljudi sa oružjem, mačevima, kopljima i štitovima! Pogledao sam malo bolje i vidjeh Hadžadža ibn Jusufa, Emira krvoprolića, o kojem je Lejla al-Akhlija rekla: Hadžadž, ti si onaj nad kojim nema drugog, Osim istinskog Vladara, Onog koji prašta i vječnog (Allaha) On (Hadžadž) je ubio sto ljudi, i ubio je Seid ibn Džubejra.

Hadžadž je jednom rekao: „Vidio sam u snu da me Allah ubio po jednom za svakog čovjeka kojeg sam ubio osim za Seid ibn Džubejra, za njega me Allah ubio sedamdeset puta na sirat ćupriji“.

Tavus nastavlja: „Vidio sam metež pa sam ostao sjediti na svom mjestu, i dok sam tako sjedio ugledao sam siromašnog pobožnjaka iz Jemena. Otišao je da tavafi oko Kabe a zatim je došao da klanja dva rekata namaza kad odjednom njegova odjeća zape za koplje jednog od Hadžadžovih vojnika i ono pade na Hadžadža.On ga zaustavi i upita: „Ko si ti ?“ On reče: „Musliman“. Hadžadž ga upita: „Odakle si?“ On reče: „Iz Jemena“. Hadžadž ga upita:“Kakav je moj brat?“- (mislio je na njegovog brata Muhammeda ibn Jusufa koji je takođe bio tiranin) On reče:“Ostavio sam ga kao debelog čovjeka sa debelim stomakom“. Hadžadž reče: “Nisam te pitao za njegovo zdravlje nego sam te pitao o njegovoj pravičnosti“. On reče: “Ostavio sam ga kao obmanjujućeg i nepravednog vladara“. Hadžadž ga upita:“Znaš li ti ko sam ja?“ Čovjek odgovori: „Ko si ti?“ On reče:“ Ja sam Hadžadž ibn Jusuf“. Na to čovjek reče: „Zar misliš da je on (tvoj brat) moćniji i jači sa tobom nego što sam ja sa Allahom?“.

Tavus reče: „Kada je to rekao, meni se kosa nakostriješila na glavi ali ga Hadžadž ostavi i ode”.
„…A Allah je najbolji čuvar i on je od milostivih najmilostiviji“. (Jusuf, 64)