Najbogatiji siromah

O ljudi, vi ste siromasi, i potrebni ste Allaha. A Allah je bogat i hvale dostojan . Svaki bogataš potreban je nekog jačeg i bogatijeg, osim Allaha. Nema niko iznad Njega. On je bogat, vlasnik milosti. Kako ćeš i pored svih svojih briga, nedaća i siromaštva postati najbogatiji!?
Voljeni brate, Allah nam je u ovoj Knjizi naveo primjer ljudi koji su siromasi materijalno, ali tako mi Allaha, on je najbogatiji siromah.
Voljeni, dođi i uzmi pouku, Kur’an je veličanstven. Dođe sa pričama ljudi kazavši: “Slušaj i pogledaj šta su ljudi uradili pa vidi šta Sam im dao.” Ako želiš da ti dam uradi isto kao i oni.
A ljudi na drugoj strani, radili su loša djela i malo uživali. “… a kad bi se onome što im je dato obradovali, iznenada bismo ih kaznili…” (El-Enam, 44) Ako želiš biti kao oni, čini ono što su oni radili. Malo ćeš se smijati ali kasnije ćeš izgubljen biti.
Allah je rekao o Musau, prvaku, alejhi selam.
Izašao je, želimo njegovo stanje ocjeniti, stanje siromaštva. Izašao je iz Egipta. Kakvo je njegovo stanje bilo, ya Rabb, na dan kada je izašao!?  “I Musa izađe iz grada, ustrašen,…” (Al Qasas, 21)  Samo prestrašen!? – Ne!
“…ustrašen, iščekujući…” (Al Qasas, 21)
Nije samo prestrašen, nego je i siguran da je neko za njim u potjeri. “… glavešine se dogovaraju da te ubiju;…” (Al Qasas, 20)
Njegova situacija nalaže da je on jako potreban sigurnosti. “… ustrašen, iščekujući…” (Al Qasas, 21)
Dođi pa poslušaj ajete, i učini ono što je Musa uradio, tako mi Allaha, Allah će ti riješiti brigu. Tako mi Allaha, osim kojeg drugog boga nema.
“I Musa iziđe iz grada, ustrašen, iščekujući šta će se desiti” (Al Qasas, 21) Kao da je pred tobom slika i ton, kao da gledaš. Izlazi iz Egipta okrećući se desno-lijevo. Allah ti daje poklone na kraju ovih ajeta, nemoj da te prođu.
Allah kaže da ima ljudi “Kad se nekom od njih ajeti Naši kazuju, on oholo glavu okreće, kao da ih nije ni čuo, kao da je gluh…” (Luqman, 7)
Kao da su mu uši zapušene, isto kao da nije čuo.
Pogledaj poklon koji ti je dao, kaže: “… ustrašen, iščekujući…” Odmah… “Gospodaru moj” – reče – … Allahu Ekber!
“Gospodaru moj” – reče – … (Al Qasas, 21)
Ako ne znaš njenu vrijednost, nisi osjetio njenu slast na sedždi, mislit ćeš da je ovo isprazan govor. Tako mi Allaha, ako nisi osjetio slast dok govoriš “ya Rabb” , dok su ljudi siromasi, do tebe, možeš im se požaliti, no međutim ostaviš siromahe po strani pa se požališ bogatom Allahu, kao što je tvoj Poslanik i Miljenik, alejhi selam, kada bi ga spopala neka situacija, bilo siromaštvo, glad, žeđ, pobjeda, hrana, odjeća, briga ili groznica, kada bi mu bilo teško zbog neke situacije požurio bi namazu pa kada učini sedždu kaže “ya Rabbi”.
Kada ti bude teško kome se prvo obratiš i pribjegneš, nekom na Zemlji ili Onome na nebesima?! Rekao je Allah: “Gospodaru moj” – reče – “spasi me naroda koji ne vjeruje (nepravednika)!”
Zlo, iskušenje i sve loše želi da potisne.
“Gospodaru moj” – reče – “spasi me naroda koji ne vjeruje!”
Dobro, napustio ih je. Sljedeći ajet: “I kad se uputi prema Medjenu,…” (Al Qasas, 22)
Izašao je pa je rekao “Rabbi”.
Potreban sam samo mog Gospodara.
Dok je bio u putu ka Medjenu, “… on reče: “Gospodaru moj…” (Al Qasas,22)
Rabbi, Rabbi, Rabbi, koliko puta je rekao Rabbi a mi se žalimo slabićima od ljudi kao da se žalimo Vladaru kraljeva. Vallahi, jedan se žali drugom, kad ga vidiš, samo što mu srce nije izašlo iz grudi, kaže desilo se ovo, problem ovaj, desilo mi se to, dođi pomozi, a kad sedždu učini, kao da je učinio sedždu nekom siromahu. Učini sedždu pa brzo se podigne, kao da je sedždu žeravice činio. Nije spoznao “Rabbi”.
Nije spoznao kako da svoj jad iznese Bogatom, subhaneh. Spoznao je samo kako da se žali ljudima, priča, priča, priča, priča i priča, jedan drugog prekidaju i žale se. A kad učini sedždu pred Vladarem kraljeva, onda kada je najbliži Allahu, ne traži svoje potrebe od Allaha, traži ih od ljudi. Sve ljudima, njima sve izlaže, ljudima, ljudima na Zemlji, a izgubio je slast riječi “Rabbi” , iz srca. “… on reče: “Gospodar moj će mi pokazati Pravi put!” (Al Qasas, 22)
Kaže: “Vallahi, ne znam gdje idem, ali tražim od mog Gospodara da se pobrine o meni.”
Ušao je Medjen. Sljedeći ajet: “A kad stiže do vode medjenske, zateče oko nje mnoge ljude kako napajaju stoku, a malo podalje od njih ugleda dvije žene…” (Al Qasas, 23)
Čudne, odbijaju od vode. Jedna goni ovce s desna druga ih vraća s lijeva. Ovce se žele napojiti! – Ne! Začudio se Musa, ovce ližu vlažnu zemlju zbog žeđi, zašto ih ne napojite!?  “Šta vi radite?” – upita on. “Mi ne …” (Al Qasas, 23) Šta ne?! – Nema šanse da ih napojimo. Zašto ste onda uopšte došle? “Mi ne napajamo dok …”
“… dok čobani ne odu”
Nema šanse da se s njima miješamo. Izašle smo zbog potrebe ali ne zaboravljamo prvobitnu stvar – stvar stida, ne miješamo se s njima.
“…dok čobani ne odu” – odgovoriše one – “a otac nam je veoma star.” (Al Qasas, 23) Pogledaj prvaka, kada su oni završili i zatvorili bunar kamenom, kaže Ibn Kesir: ” ne može ga podignuti osim deset ljudi”, došao je Musa pa je pomjerio kamen. “I on im je napojio …” (Al Qasas, 24)
Uredu, odlično, ali ti si siromah, nemaš ni obroka, u strahu si, nemaš ništa, makar se požali ovim djevojkama. Reci: “Ja sam vas pomogao pa mi dajte makar vode ili obrok.”
Srce koje nije imalo potrebu osim od svog Gospodara Svemogućeg.
Uzročno – posljedična veza je u uredu, propisana je. Ali ne veži svoje srce za slabašno stvorenje jer je tvoja opskrba na nebesima. “a na nebu je opskrba vaša i ono što vam se obećava.” (Ad Dariyat, 22)
Vallahi, ništa ti nije odobreno i potpisano, osim ako je odobrenje došlo od Allaha iznad sedam nebesa.
“a na nebu je opskrba vaša…”
Musa je došao i napojio im.
“… a onda ode…” (Al Qasas, 24)
Nije navikao da iznosi svoje potrebe siromasima.
“… a onda ode u hladovinu…”
Šta je rekao? – Riječi koje bi se trebale zlatom ispisati.
“… pa reče: “Gospodaru moj! Uistinu, ja sam …”
Osjećaš li slast ajeta?!
– Svaki put kada te nešto zadesi kažeš “Rabbi” . Ya Rabb!
“…pa reče: “Gospodaru moj! Uistinu, ja sam – šta god mi spustiš…”
Šta?! Čega je potreban? Potreban je čega?
– Sigurnost mu treba jer nema sigurnosti. Treba mu posao jer ga nema. Treba mu žena jer je neoženjen. Kuća mu treba. Čak ni obroka nema iako ga je potreban. Pogledaj prvaka, nije stao nabrajati i određivati: “Želim posao, ženu, itd … .” Ne, ne, ne. Rekao je: “Gospodaru moj! Uistinu, ja sam – šta god mi od dobra spustiš – onaj kojem treba.” (Al Qasas, 24)
Kaže: Ja sam Tebe potreban, nisam potreban nikog drugog.” Musa zna da je nemoguće, osim ako Allah želi da se obrok spusti sa neba Musau u to vrijeme, on to zna. Ali on zna, ubjeđenim znanjem, da se stvari ne određuju na Zemlji nego se određuju na nebu. “On upravlja svima, od neba do Zemlje, …” (As Sagda ,5)
Dovio je Onome koji je na nebesima pa mu je Allah uredio stvari. Zatim su se desile neke stvari u nekim kućama, pa su se ljudi pokrenuli. “I jedna od njih dvije dođe mu, …” (Al Qasas, 25)
Ko je poslao? – On od njih nije ništa tražio. Oni ne znaju da li ima obrok ili ne, da li je izašao u strahu ili ne. Ustvari, ni priču njegovu ne poznaju.
Čovjek ništa nije tražio što znači da je neovisan i bogat.
“… onaj koji nije u to upućen misli da su, zbog skromnosti, imućni;…”
“…oni proseći ne dodijavaju ljudima.” (Al Baqare, 273) Subhanallah!
“I jedna od njih dvije dođe mu, …”
Znači odmah, čim se obratio i iskreno pribjegao Allahu.
Kaže alejhi selam: “onoga ko se trudi da bude neovisan od ljudi, Allah će ga učiniti neovisnim od ljudi.”
Allah kada je vidio da u srcu ovog čovjeka nema nikoga do Allaha, a on je prethodno uzeo za uzroke, a od uzroka je i to što im je pomogao iskreno u ime Allaha, nije tražio nagradu za to. Reci: “Ne tražim od vas za to nagradu, … “ (Aš Šura, 23)
Kada je predao Allahu svoja djela, dovio je i Njemu pribjegao. Allah nije rekao: “Kasnije jedna od njih dvije dođe mu …”
Ne, ne, ne. “I jedna od njih dvije dođe mu, …” (Al Qasas, 25)
Tako mi Allaha velikog, nije korak napravila bez Allahovog naređenja. “I jedna od njih dvije dođe mu, poslije, idući stidljivo …” (Al Qasas, 25)
Najskuplje i najvrednije kod žene je stid.
“… i reče: “Otac moj te zove …” (Al Qasas, 25) Subhanallah!
Maloprije je on mogao reći ja sam siromah pa dajte mi nešto ali sad mu ljudi dolaze i nude, pogledajte bogataša.
On je rekao da je siromah, i da je potreban ali najbogatiji siromah.
“Gospodaru moj! Uistinu, ja sam – šta god mi spustiš od dobra – onaj kome treba.” (Al Qasas, 24)
A ti kada bi iznio svoje žalbe i potrebe Allahu, sa činjenjem uzroka – ono što je do tebe, da tvoje srce kada sedždu učini, iz njega žalbe i molbe izlaze, a što se tiče ljudi moguće je da ćeš preko njih prikupiti te potrebe. “I jedna od njih dvije dođe mu, poslije, idući stidljivo i reče: “Otac moj te zove da te nagradi… “ (Al Qasas, 25) Pokloni su počeli stizati, bogatstvo sa svih strana.
“… da te nagradi zato što si nam stoku napojio!” (Al Qasas, 25)
Evo ti sada obroka, uzmi obrok. Što se tiče tvoje potrebe za hranom sada je ona ispunjena. Uzmi obrok.
Ostalo je posao, kuća, žena… Jel tako?! Plata. “Ja želim da te oženim …” (Al Qasas, 27)
Svo to siromaštvo postaje bogastvo sada. On je došao kao siromah, nema žene niti išta drugo. Želio je samo zalogaj ali pogledaj Bogatog kada odredi, subhaneh.
Ponude su mi pristizale a on sjedi.
“Ja želim da te oženim jednom od dvije kćeri moje” – reče on (Al Qasas, 27) Ti izaberi jednu a ja ću te njome oženiti.
Uredu, ali posao!? Ljudi, ja sam istraživao na internetu pa sam tražio radne ugovore svjetskih kompanija, najduži ugovor ne prelazi pet godina. Radni ugovor radnika je pet godina.
Ima ih i od godinu, i od dvije.
Musaov ugovor je bio na osam godina, a kada bi dovršio deset,  to bi još bolje bilo. Dajemo ti ugovor na deset godina.
Ima ljudi sa diplomama koji ne mogu naći posao da radi godinu dana.
Bogastvo mu se slivalo sa svih strana u svim poljima kada je svoju potrebu za Jednim koji račune svodi iskazao, subhaneh.
Sve mu je došlo, posložilo se … ali ostao je uplašen. Je li tako? – Dobio je hranu, ženu, posao, prebivalište ali ostao je uplašen.
Šuajb mu je rekao: “Ne strahuj, spasio si se naroda koji ne vjeruje!” (Al Qasas, 25)
Svo bogastvo mu je došlo kada je ovisnost pokazao Gospodaru Zemlje i nebesa, subhaneh.

Prepisano sa dersa šejha Abdulmuhsin Ahmed