Poučne priče i tekstovi

Jedini čovjek koji se rodio unutar Ka’be

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Da, to je jedini insan na planeti Zemlji kojeg je njegova majka rodila u unutrašnjosti Ka’be. Velika počast za njega a i njegovu majku. Ko je on? Njegovo puno ime je Hakim ibn Hizam ibn Huvejlid ibn Esed ibn Abd’uliz ibn Kasi ibn Kilab Ebu Halid el-Kureši el-Esedi. Hatidža, r.a., žena Poslanika, savs…

i naša majka, bila je njegova strina, a poznati ashab Zubejr ibn Awam, r.a., bio je sin od njegovog amidže. Ovaj ashab je živio 120 godina, kako veli Imam Buharija:“Živio je Hakim ibn Hizam 120 godina, 60 godina u džahilijetu i 60 godina u islamu.“ Kako se to desilo? Jedne prilike dok je Ka’ba bila otvorena za posjete i obilaske povodom neke svečanosti, njegova majka koja je bila sa njim trudna, ušla je u Ka’bu. Kad je ušla u Ka’bu, došli su joj porođajni bolovi, sjela je na sred Ka’be i nakon nekoliko trenutaka rodila zdravog dječaka, Hakima.

Hakim ibn Hizam, r.a., je izrastao u predivnog čovjeka. Bio je blag i milostiv, dostojanstven i plemenit. Bio je jedan od velikana i uglednika plemena Kurejš, bio je veoma oštrouman. Prije početka Objave, Hakim, r.a. je bio Poslanikov, savs prijatelj, bio je stariji od Poslanika, savs pet godina. Zajedno su se družili i pomagali. A još su se više zbližili kada je Poslanik, savs oženio njegovu strinu, Hatidžu, r.a. Kada je počela dolaziti Objava od Allaha, s.w.t. mnogi povjerovaše, međutim na veliko čuđenje, Hakim iako veoma pametan i oštrouman, odbi da prizna da je samo jedan Bog Allah i da je Muhamed, savs Njegov poslanik. Tako je Hakim ibn Hizam ostao u širku punih 20 godina, sve dok nije bilo oslobođenje Mekke.

Osme godine po hidžri, kad je Poslanik, savs ušao pobjedonosno u Mekku, njegov glasnik je govorio:“Ko god uđe u kuću Ebu Sufjana, on je sigiran, ko god bude pored Ka’be i ostavi oružje on je siguran, ko god uđe u kuću Hakim ibn Hizama on je siguran……“ Poslanik, savs je podario tu čast njegovom ugledu, iako je bio mušrik, Poslanik, savs ga je cijenio i poštovao. Primio je islam svim srcem i žestoko se kajao za sve propušteno. Jedne prilike njegov sin ga ja vidio da plače pa ga upitao zašto plače, a on mu je odgovorio: “Zbog mnogo stvari sine, svaka od njih me je rasplakala, prva je odbijanje islama, što me je spriječilo da učinim dosta dobrih djela, kada bi sada podijelio sadake koliko je čitava zemlja, ne bih opet dostigao sva ta dobra djela koja su me prošla.

Druga stvar zbog koje plačem jeste, kada me je Allah, s.w.t spasio na dan Bedra i Uhuda, pa sam sam sebi rekao: “Tako mi Boga drugi put ću da pomognem Kurejšu u borbi protiv Muhameda, savs, pa sam ih pomogao na Hendeku. I svaki put kad bi htio da odem do Muhameda, savs i da primim islam, odvratili bi me ti poglavari i njhov ponos, pa bi se opet vrati njihovim stopama.“

Borio je se protiv Poslanika, savs, iako je znao da je on uistinu Allahov poslanik i da je na istini. Ovaj časni ashab umro je 54 godine po hidžri a zadnje riječi su mu bile: “La ilahe illa Allah, bojao sam te se moj Gospodaru a danas te molim za milost!“

Poruka biografije ovog časnog ashaba: „Gledajte kako ćete svoj život da provedete, svaka minuta je prilika za činjenje dobrog djela, ako ništa činjenje zikra jezikom, jer život je kratak i jadan, nemoj da se kaješ kao Hakim, r.a., za sve one godine koje je mogao a nije da provede čineči dobra djela. Zapamti, vrijeme nikoga neće čekati a propuštenu minutu nikada nećeš vratiti!“

Ebu Bilal

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Ukoliko pronađete gramatičku grešku, OZNAČITE TEKST i prijavite tako što ćete pritisnuti Ctrl+Enter kada je tekst označen.

NA VRH

Prijava gramatičke greške

Ova poruka će biti poslata urednicima sajta