Majko, draga si mi, ali mi je Allah draži!

Početkom ramazana, jedna čestita djevojka iz mog džemata, koja je tek upisala fakultet, odlučila je pokriti se hidžabom. Naišla je na iskušenje – njena majka (babo je preselio) joj je rekla: “Ili se otkrij ili nećeš moći studirati.” Ona reče: “Mahramu ne planiram ostaviti, a studirati mogu i sa njom, bez problema.” “Ako je tako”, reče majka hladnoga srca, “onda ili budi normalna kao prije i skini mahramu ili pakuj svoje stvari…” Ona je izabrala Allahov hatar.

Već par dana ona je kod prijateljica na konaku, ali našli smo i dugoročnije rješenje. No, ono što sam htio da vam prenesem, kao nadu da u ovom ummetu ima omladine kakva mu i priliči; danas dolazi i govori mi: “Efendija, strah me je možda da je Allah srdit na mene jer sam otišla od svoje majke!” Allahu dragi, majka je izbaci na ulicu, fizički i verbalno je napada, a ona i dalje brine da li je Allah zadovoljan sa njom! “Ne brini se, kćeri Ademova, nema pokornosti nikome, pa ni majci, u nepokornosti Stvoritelju, dobro si postupila! Puno uči dovu za svoju majku i dobročinstvom joj probaj smekšati srce. Ti si moj učitelj, vjeruj mi, od tebe ja učim vjeru, a ne ti od mene.”, to sam joj na kraju poručio…