Prilozi posjetitelja

Ne želim ti sestro zlo

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:
Hoćete li da vam kažem nešto iz ličnog iskustva, na svojoj koži doživljeno? Onaj bol za koji znate samo vi, duševni nemir, i bolelo vas nekad možda, ali sada još više… Uzrok tog bola je kajanje, jer znate šta, i kajanje boli, o i te kako boli, boli više nego fizička bol, boli čak do jecanja i ostajanje bez vazduha od plača. Hoćete li da vam kažem zašto rekoh više nego fizička bol? Jer se ona zaboravi, povreda se desi pa prođe, rana zaraste, nestane pa se zaboravi, a duševna bol koju osetite zbog kajanja se ne zaboravlja, ne prestaje, ne nestaje, samo je nekad više izražena, a nekada manje, ali ipak boli. Kad god se setite zaboli. Poželite mnoge stvari u tom trenutku, počev od misli da biste volele da to nikad niste uradile jer ste tek sad shvatile šta znače reči nekih možda iskusnijih insana koji su vam sigurno to opet govorili za vaše dobro, jer su znali za patnju i gorčinu koja dolazi tek kasnije. Reči kao što su “nemoj, kajaćeš se, biće ti žao”. E sad te reči vam odzvanjaju u glavi i poželite da ste ih zaista poslušale i suprotstavile se šejtanu, rekle mu NE.
 
Eh, da ste samo na vreme pomislile o posledicama tih svojih dela, o posledicama koje će vas stići neminovno pre ili kasnije, ali vas obavezno stignu, a tad krene pravi rat sa samom sobom, krene ono: “zašto mi je to trebalo, zar sam tako glupa bila, zar se nisam mogla odupreti strastima?” I zatim sledi onaj ledeni osećaj, ona knedla u grlu. Kako da sebe opravdam za to i to na Sudnjem Danu, kako ću kad budem prozvana pa me pitaju zašto sam to uradila, a svi pomno slušaju i čekaju moj odgovor koji ne mogu dati. Strah te tad još više obuzme, skameniš se, srce ti sve brze radi, dah je sve kraći i sve teži, zamisliš se na tren samo na taj strašni događaj i već te jeza uhvati.
 
E sad kad si se već setila Dana Obračuna, zašto ne požuriš Allahu da se pokaješ, ali iz srca, čisto, sa puno suza, da moliš za oprost i da Ga preklinješ, samo Njega Uzvišenog, da ti te sramote prikrije na Strašnom Danu. Moliš ga da niko ne sazna, da to ostane između tebe i Njega. Da Ga stvarno zamoliš za oprost, da zatražiš da ti olakša činjenje dobrih dela koja se vrednuju više od loših, pa ti tako ona strana vage s dobrim delima postane teža, pa ipak zaradiš najdivnije mesto koje je stvoreno – Džennet, baš po tvojoj meri. Tu kad jednom uđeš nećeš više morati brinuti već ćeš večno ostati da uživaš.
 
I samo ćeš se prisećati onih svojih drugarica koje se nisu htele pokoriti Uzvišenom, koje nisu htele da vide istinu, koje se okrenule glavu na drugi stranu od svih svojih obaveza koje im je Allah naredio, koje su se odale strastima i tako preselile. A zapamti, ako ne želiš da budeš proživljena uz najveću sramotu tog Sudnjeg dana budeš li uhvaćena na lošem delu, onda nemoj to delo ni činiti. Jer, da li smo stvarno svi sigurni da ćemo dočekati sledeće jutro, jesmo li sigurni da je sutrašnji dan ceo naš, ili nam je svaki dan blagodat i prilika? Koliko je onih koji su oholi i bahati, koji su zaboravili Stvoritelja pa ih baš u sledećem trenu zadesi trenutna smrt bez sekunde vremena za pokajanje. Pa sestro, želiš li da te prožive tako što držiš cigaru u ruci ili pak flašu alkohola, ili dok bludničiš? Jesi li sigurna da si dovoljno hrabra da možeš podneti sramotu da te pred celim čovečanstvom ikada stvorenim prožive tako i pitaju te da račun ispostaviš?
 
Znaj da će ti svi tog dana leđa okrenuti, ma ni pogledati te neće. Reći će čak možda – ne poznajemo se, gledaj svoja posla, ja brinem za sebe. Znaj da ćeš ostati potpuno sama, neće biti čak ni mame iza koje bi se sakrila da te brani. Ne mila, sama si na Danu Obračuna, ti i tvoja dela, a nabrojaće se svako, čak i najsitnije ono za koje si mislila da je možda nevažno. E i ono će se navesti, pa će ti vagu otežati, pa ćeš se uplašiti za sebe, a pritom Vatra razbuktala će biti odmah tu da je možeš videti, da je se možeš uplašiti. Mila, tog dana ti ni jedna suza neće značiti ama baš ništa, nit te ko može odbraniti niti se sama možeš braniti, presudu čak možeš i sama zaključiti unapred, jer sigurno dobro znaš koliko si ustrajavala u grehu i koliko si se oholila kad si pričala da nikad nećeš doći u ovu situaciju, da ti je život jedan i da bi htela da ga proživiš. Sad si se našla tu odjednom, sa gomilom ljudi tebi nikad ranije viđenih, isto stoje u redu i čekaju.
 
Oh sestro, znaš li ti koliko je teško nositi se sa mnogim situacijama i iskušenjima, znaš li koliko će ti jednog dana biti teško kad sedneš pa razmisliš “gde su mi prošle godine, šta sam od sebe učinila?” Zamisli to društvo koje sad sedi s tobom i ustrajava u grehu i na Sudnjem Danu ih sve vidiš da im se ti gresi čak i ne spominju, pa se počneš misliti kako? A vidiš, ti si preselila pre njih, ti se pokajala nisi, a oni se svi nakon tvoje smrti iskreno pokajali, tražili oprosta, plakali i molili da se to što su činili nikad ne spomene. I sestro, šta si shvatila? Da si ispala, izvini što moram ovako reći – “glupača” jer ćeš ti sad biti kažnjena. Oni te naveli na greh, a ti se za njima povela, a sad ti u Vatru a oni da uživaju. Pa je li fer? O da, jeste fer, jer su oni uvideli svoje greške a ti si umrla u ubeđenju da nisi ništa loše radila.
 
Nemoj sestro ovako, vallahi želim ti da osetiš miris Dženneta, želim ti da ti večni život bude lep, a ne da proklinješ sebe zauvek, jer ćeš znati da si samo ti kriva. Znaćeš da osim sebe nemaš koga kriviti. Vallahi sestro, pokaj se odmah kad pomisliš da je dosta bilo greha, ne čekaj ni sutra ni večeras, pokaj se sad. Idi brzo uzmi abdest, umij to svoje lepo lice, skinu tu prljavu šminku, zablistaj od abdesta, pokrij svoju divnu mirisnu kosu i svoje lepo telo, pokrij ga i ne pokazuj ga više svima. Nisu oni sestro vredni toga, ti od njihovih pogleda ne dobijaš ništa osim grehova koje sakupiš svakim tuđim pogledom. Sakrij sestro mila svoje ukrase, ti si lepa dovoljno, samo moraš sebe zavoleti, a kad postigneš da te Allah zavoli onda će te i ljudi voleti. I ne mislim tu na one nečasne ljude s prljavim pogledima, već mislim na vernike koji će te zavoliti u ime Allaha, koji će biti spremni čak da te spominju u svojim dovama i da ti ime pominju kod Uzvišenog. O jesi li svesna ti koliko to vredi, znaš li mila koliko dova srca iskrenog vredi? Neka je hvaljen Allah i vrlo visoko iznad onoga što oni govore.
 

Sestro, ljudi vernici će ti priteći u pomoć, pa će poželeti i u Džennetu da se s tobom druže, poželeće da si i ti tu. Nemoj mila tako ti Allaha više da okrećeš glavu na drugu stranu i praviš da ne vidiš istinu, nemoj, vallahi stići će te kazna dok se i ne nadaš. Ne želim ti sestro to. I ja sam te vallahi poželela već u Džennetu, makar ne znala kako izgledaš i ko si, poželela sam te u Džennetu jer mi te je žao, žao mi da patiš i da gledam kako ćeš biti bačena u plamen. Žao mi je tvog jauka i vriske koju ću tad od tebe čuti, žao mi je tvog lica našminkanog, lepog, a koje će postati crno i garavo od plamena. Žao mi te je mila već, ne znam ti možda ni ime ali znam samo da si mi sestra u islamu i da će me zaboleti da gledam taj prizor i tvoje suze bezvredne tada.

 
Sestra A. S.
 
Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Ukoliko pronađete gramatičku grešku, možete je prijaviti tako što ćete pritisnuti Ctrl+Enter.

NA VRH

Prijava gramaticke greke

Slijedeci tekst ce biti poslat administratorima stranice: