Na putu da prihvati islam

Moj put od ateiste do vernika

Imam 45 godina, živim u Srbiji. Otac mi je pravoslavac, a majka katolik. Mog oca vera nikada nije zanimala, a majka je stalno forsirala njeno, tako da je to kod mene imalo kontraefekat. Nikada nisam verovala da Bog postoji, već je za mene to bila neka sila. Razvedena sam i živim sa dvoje dece. Borim se kako znam.  Sada kada “vraćam film”, shvatam da sam uvek dobijala neke znakove tokom života, na koje nisam obraćala pažnju, do dana kada sam upoznala jednog momka, muslimana. Najdivnije stvorenje koje sam upoznala. Kada mi je rekao da je musliman, pojavio mi se osmeh na licu. Inače, bila sam u Tunisu i Egiptu, i oduševila se drugom verom, načinom života, hranom. Imam i prijatelje muslimane sa kojima sam u kontaktu preko društvenih mreža.

Nakon upoznavanja sa najboljom osobom u svom životu, počela sam da proučavam islam. Poslao mi je link prevoda Kur’ana koji sam počela da čitam. Kada sam ga pitala da li je to istina, odgovorio je da jeste. Tu me je obuzeo strah i još veća želja da proučavam islam. Pratim puno stranica na fb u vezi islama, daije na YouTube, čitam sa Googla… Svakog jutra se zahvalim Allahu što smo deca i ja živi i zdravi i što nam je Bog dao još jedan dan prilike da budemo bolji. Zahvalim Mu se na svemu što imamo i što nemamo, jer znam da samo On zna šta je najbolje za nas. Svakog dana Mu se obraćam, izgovaram istigraf i druge zikrove… Primetila sam promene na bolje i to mi daje volju da se još više posvetim islamu.

Malo po malo, uvodim promene u životu. Ne kupujem svinjsko meso, alkohol svakako ne pijem, ne nosim kratko, na parfemišem se kada izlazim napolje. Moja ćerka, koja ima 10 godina, je to brzo prihvatila. Sin je u ludim godinama, kada ga ništa ne interesuje, a pogotovo ne vera, samo izlasci i društvo. Ima 17 godina. Kad mu spomenem islam, odmahne rukom. Ne želim da budem navalentna sa tim, da ne bih izazvala kontraefekat. Dovim za sve nas, za decu pogotovo, da ih Allah uputi na pravi put na što lakši i brži način.

Sve to radim u tajnosti, deca znaju, ali niko drugi. Naravno i moj prijatelj, koji mi nije slučajno poslat. Zahvalna sam Allahu što me je izabrao u masi ljudi i dao mi priliku da se spasim. Još nisam prešla u islam, ali ću to uraditi uskoro, ako Bog da i moja deca.

Nataša