Oprost riječima, ali ne i srcem
PITANJE: Moj prijatelj me ozbiljno povrijedio do te mjere da sam odlučio da mu ne oprostim, ali je on više puta tražio oprost, insistirao i na neki način me prisilio da kažem da sam mu oprostio, iako mu u srcu nisam oprostio — da li se to smatra oprostom ili ne?
Osnova za to je hadis Ebu Hurejre, radijallahu anhu, u kojem Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Ko je nekome nanio nepravdu u pogledu časti ili nečega drugog, neka od njega traži oprost još danas prije nego što dođe dan kada neće biti ni dinara ni dirhema. Ako bude imao dobrih djela, uzet će mu se onoliko koliko je počinio nepravde, a ako ne bude imao dobrih djela, uzet će se od loših djela njegovog brata i na njega natovariti.“ (Buhari, 2269)
Oprost koji je dat pod pritiskom i zbog osjećaja nelagode nije istinski oprost, bilo da se radi o materijalnom ili nematerijalnom pravu. Ako neko formalno iznudi oprost, a ne bude mu oprošteno iskreno iz srca, on i dalje nosi teret svog postupka. Ako je riječ o materijalnom pravu, nije mu dozvoljeno da to zadrži, već je dužan vratiti ili nadoknaditi. Ako se radi o nematerijalnoj šteti, dužan je ponovo tražiti oprost, nastojati zadovoljiti onoga kome je nepravda učinjena i poboljšati svoje ponašanje prema njemu sve dok ne dobije njegov oprost.
Lijepo je da onaj kome se neko izvini prihvati izvinjenje, jer to je svojstvo bogobojaznih. Svevišnji Allah rekao je: “A da oprostite, to je bliže bogobojaznosti.” (El-Bekara, 237)
Ko bude praštao ljudima, i Svevišnji Allah će njemu oprostiti. Na to ukazuje događaj kada je Mistah, rođak Ebu Bekra, radijallahu anhu, potvorio njegovu kćerku, suprugu Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Aišu, radijallahu anha, pa se Ebu Bekr zakleo da mu više neće pomagati. Međutim, kada je objavljen ajet: “Neka se čestiti i imućni među vama ne zaklinju da više neće pomagati rođake i siromahe, i one koji su na Allahovu putu rodni kraj svoj napustili; neka im oproste i ne zamjere! Zar vam ne bi bilo drago da i vama Allah oprosti? A Allah prašta i samilostan je” (En-Nur, 22), Ebu Bekr je rekao: “Zaista volim da mi Allah oprosti.” Tada je oprostio svom rođaku Mistahu i nastavio mu pomagati. (Buhari, 2661)
Vrijedi napomenuti da je praštanje vrlina, ali nije obavezno prihvatiti izvinjenje, niti su preneseni hadisi o tome vjerodostojni. (Vidjeti: Muhammed Salih el-Munedžid, El-Islam sualun ve dževab, br. 555416)
Dr Hakija Kanuric / www.el-asr.com
Ukoliko pronađete gramatičku grešku, OZNAČITE TEKST i prijavite tako što ćete pritisnuti Ctrl+Enter kada je tekst označen.
