Dova nakon koje ćeš biti radostan

Dova nakon koje ćeš biti radostan

Podijeli sa drugima i zaradi sevap:

Allahov poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je podučavao ashabe jednoj dovi:

Allahumme inni ‘abduke vebnu abdike vebnu emetike, nāsijeti bijedike – Gospodaru moj, ja sam, doista, rob Tvoj, sin roba Tvoga, sin robinje Tvoje. Sve po pitanju mene je u Tvojoj ruci

mādin fijje hukmuke – tvoja odredba prema Meni je završena i pravedna

‘adlun fijje kadāuke – Ti si prema meni pravedno postupio u svemu (po pitanju vjere koju je objavio, kadera, sve je pravda)

es’eluke bikulli ismin huve leke, semmejete bihi nefseke ev enzeltehu fi kitābike ev allemtehu ehaden min halkike evi-ste’serte bihi fi ‘ilmi-l-gajbi ‘indeke – ja Te molim svakim imenom kojim si Sebe nazvao ili si ga u Knjizi objavio, ili nekoga od Svojih robova tom imenu podučio, ili si ga u tajnosti sakrio da ga niko ne zna (jer postoje Allahova imena koje niko ne zna)

en tedž’ale-l-Kur’ane-l ‘azime rebi’a kalbi, ve nūre sadri, ve dželāe huzni, ve zehabe hemmi – da učiniš Kur’an proljećem srca moga, i svjetlo prsa mojih, i da učiniš da Kur’an bude taj koji će otklanjati moju tugu i moje nedaće.

Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dalje:“Niko neće proučiti ovu dovu a da mu Allah njegovu tugu i nevolju neće zamijeniti s radošću.” Biće radostan nakon toga, garant od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem! Pa su ashabi rekli: “Allahov poslaniče, onda mi tu dovu svi trebamo naučiti.” Na to on odgovori: “Svako ko čuje ovu dovu treba da je nauči.“ (Prenosi Hakim u svom Mustedreku i ibn Hibban u svom Sahihu.)

A vi ste je sada čuli i nadam se da ćete je naučiti. To dobrovoljno morate naučiti. Imamo način kako sebi da olakšamo, a svako od nas prolazi kroz turbulentna životna vremena. Šta smeta da ovo proučiš? Pa da ti Allah zamijeni tugu i da budeš radostan nakon toga. Od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, garancija! Naučite ovu dovu, Allah vam dao svako dobro.

للَّهُمَّ ، إني عَبْدُكَ وابْنُ عَبْدِكَ وابْنُ أَمَتِكَ ، نَاصِيَتِي بِيَدِكَ ، مَاضٍ فِيَّ حُكْمُكَ ، عَدْلٌ فِيَّ قَضَاؤُكَ ،أَسْأَلُكَ بِكُلِّ اسْمٍ هُوَ لَكَ؛ سَمَّيْتَ بِهِ نَفْسَكَ أَوْ أنْزَلْتَهُ فِي كِتَابِكَ أَوْ عَلَّمْتَهُ أَحَداً مِنْ خَلْقِكَ أَوِ اسْتَأْثَرْتَ بِهِ في عِلْمِ اْلغَيْبِ عِنْدَكَ ، أَنْ تَجْعَلَ الْقُرْآنَ الْعَظِيمَ رَبِيعَ قَلْبِي ، وَنُورَ صَدْرِي ، وَجَلاَءَ حُزْنِي ، وَذَهَابَ هَمِّي ، إلاَّ أذْهَبَ اللَّهُ غَمَّه وَأبدَلَه مكَانَ حُزْنِهِ فَرَحَاً ، قَالُوا : يَا رَسُولَ اللَّهِ : يَنْبَغي لَنَا أَنْ نَتَعَلَّمَ هَذِهِ الكَلِمَاتِ؟ قَالَ : أَجَلْ ، يَنْبَغِي لِمَنْ سَمِعَهُنَّ أنْ يَتَعَلَّمَهُنَّ ” )رواه الحاكم في المُسْتَدْرَكِ ، وابن حِبَّان في صحيحه.